Masovni mediji i ideologija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8

UVOD
Funkcije sredstava masovne komunikacije nisu uvek bile jednake; istorijski razvoj društva umnogome je uticao i na komunikacijska sredstva dajući im karakteristična obležja vremena i društvene situacije u kojoj su nastale. Mediji su doživljavali sve društvene (r)evolucije i ujedno bili bitan faktor u njihovom ostvarenju. Potencijal sredstava masovne komunikacije, pre ili kasnije, uvideli su vlast i svi gradjani koji su imali bilo sta saopštiti širem krugu ljudi – stvarala se publika koja postala i primalac i pošiljalac poruke što se komunikacijom prenosila. Formiranjem publike u društvenu upotrebu ušao je i pojam javnog mnjenja, pojam kojim se težilo prikazati stav javnosti kao publike i svojevrsnog koncenzusa u zajedničkom stavu prema nekome (vlasti) ili nečemu (nekom dogadjaju).
Proteklih 50 godina, uticaj medija znacajno je porastao sa napretkom tehnologije. Prvo je to bio telegraf, zatim radio, pa stampane novine, magazini, televizija, a sada i internet. Sa razvojem elektronskih medija, digitalizacije, satelitskih prenosa informacija, mi se sve vise poistovecujemo sa “digitalnim”, a napustamo realni svet.
Ovu temu sam izabrao prvenstveno iz razloga kako bih uspeo da docaram svojoj, a i buducim generacijama koliki znacaj imaju danasnji mediji na nasu okolinu.
Rad cu zapoceti opisom osnovnih sredstava masovnih medija, kao i pricom o pozitivnim stranama ovih medija i zasto je njihovo postojanje, ustvari, korisno po nas. Zatim, u nastavku rada, baziracu se na sam uticaj medija u savremenom zivotu, pocevsi od uticaja na mlade ljude, preko jednog dokumentarca koji je, blago receno, promenio misljenje mnogih gledalaca, do toga kako i za koga treba glasati na predstojecim izborima. Poseban akcenat, odnosno poglavlje sam ostavio za “Fejsbuk” internet stranicu, koja je, po misljenju mnogih strucnjaka (a i mene samog), najbolja stvar koja se desila Internetu u proteklih 20 godina.
OSNOVNA SREDSTVA MASOVNIH MEDIJA
Štampa
I pored tehničkih mogućnosti, štampa nije uspela da stvori masovnu kulturu sve dok nisu stvoreni određeni društveni uslovi. Postojao je analfabetizam kao glavna kočnica štampanoj reči, ali i cena toga što je odštampano bila je neprihvatljivo visoka. Otvaranjem pozajmnih biblioteka i čitaonica, Viktor Igo, Balzak, Bajron i mnogi drugi pisci, ipak, dopiru lakše do običnog čitaoca. Štampa je omogućavala ogromnu publiku, razmeštenu u prostoru. Tokom 18. veka, štampa prekoračuje informativne funkcije, koncentriše se oko različitih posebnih interesovanja, postajući tako osim sredstava informisanja i izvor zabave. Pravi sjaj masovne kulture vidimo kada se u takmičenju za publiku sve više potiskuje ozbiljna materija na račun senzacija i zabavnih sadržaja (npr. tokom 4 godine posle Oktobarske revolucije engleska štampa 37 puta piše o izmišljenoj Lenjinovoj smrti i to joj ni u kom pogledu ne smanjuje ugled ili tiraž). Najprodavanije su novine obrazovane oko tri motiva: nasilja, novca i seksa. Takodje, štampa počinje da se obraća čitaocu slikom. Što su naslovi i sadržaj bombastičniji, to se veći tiraž može očekivati.
Štampa se, uprkos konkurenciji i pesimističkim proročanstvima kritike održala do dan danas, možda zbog prilagođavanja novim medijima uključujući ih u svoj sadržaj (izdanja novina sa TV programom i filmskim kritikama se uvek više prodaju), možda zbog uvođenja senzacionalnih elemenata, ali možda zbog toga što pisana reč nikada neće biti osuđena na propast.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]